Bach je najizrazitiji predstavnik baroka i najveći majstor instrumentalne polifonije. Tvorac je velikog broja oblika koji karakterišu barok kao razdoblje.
Rođen je u Eisenach-u. Rano je ostao bez roditelja, tako da je studije violine nastavio kod brata koji se brinuo za njegovo vaspitanje. Već u to vreme javlja se kod Bach-a jedna karakteristična crta; prepisivanje dela velikih majstora. Na taj način stekao je izvanrednu tehniku pisanja. Pored toga učio je klavir i orgulje. U 19. godini postao je violinista u kapeli vajmarskog kneza. Kasnije je radio kao orguljaš, a 1723. godine postaje kantor u crkvi S. Tome u Leipcig-u. Na toj dužnosti ostao je do kraja života. Umro je 1750. godine potpuno slep.
Bach je pretežno majstor instrumentalne muzike... Najveći broj dela napisao je za orgulje na kojima je izgradio svoj specifični kontrapunktski stil. Fuga je osnovni oblik kojim se služi u svojoj klavirskoj i orguljaškoj muzici. Zbog velikog znanja i majstorstva dobio je počasni naziv "Majstor nad majstorima". Bachova dela nisu sačuvana u celini, ali ih je ipak ostalo veoma mnogo: 220 kantata, 6 brandenburških koncerata, 2 violinska koncerta, 1 koncert za dve violine, 7 klavirskih koncerata, 3 koncerta za dva klavira, 2 koncerta za tri klavira, 1 koncert za četiri klavira. Za orgulje je napisao 140 koralnih preludija, 6 sonata, 17 velikih preludijuma i fuga, 5 tokata i fuga, zbirku preludijuma i fuga izdatih pod nazivom "Za dobro temperirani klavir" i "Umetnost fuge", 18 preludija, dvoglasne i troglasne invencije, 6 francuskih i 6 engleskih svita, veliku misu u h-mollu i dve velike pasije "Pasija po Mateju", "Pasija po Jovanu".
Ako se uopšte može prikazati Bach-ova veličina u nekoliko reči, onda su to pokušali Beethoven i Gete.
Beethoven: "Ne Bach (potok), već more trebao bi se zvati zbog svog beskrajnog znanja i umeća, zbog nepresušnog vrela iz kojih je crpeo svoje melodije i harmonije".
Gete: "Kad slušam izvođenje Bach-ove muzike, tada je čitavo moje biće potreseno i čini mi se kao da ne bih trebao ušiju, očiju, niti ostalih čula."
... Naravno da je Bah svoj način sviranja klavira stekao na instrumentima koje je učio u mladosti. Svirao je prstiju savijenih neposredno iznad dirki. Prema svedočanstvu Bahovog prvog biografa Johana Nikolausa Forkela "pričalo se da je Bah svirao sa lakim i malim, jedva primetnim pokretima prstiju. Pokretao je samo prve zglobove - čak i u najtežim pasažima, šaka je ostajala zaobljena. Prste je veoma malo podizao iznad dirki, jedva nešto više nego u trileru i dok je jednim prstom svirao, drugi su ostajali mirni". Ova mirnoća je prožimala ceo njegov stav za klavirom. "Ostali delovi tela su još manje učestvovali u sviranju, a tako ne sviraju mnogi pijanisti koji nemaju dovoljno laku ruku". Proučavajući njegove kompozicije za klavijature, dolazimo do zaključka da je Bah u svom sviranju uspevao da zadrži potpunu nezavisnost šake i prstiju. Ovo potvrđuje i Forkel: "Svi njegovi prsti, i leve i desne ruke, bili su podjednako pokretljivi, tako da su mu omogućavali da izvede ne samo akorde i brze pasaže već jednostruke i dvostruke trilere podjednako lako i nežno". Očigledno je izuzetno dobro svirao instrumente pored kojih je odrastao, a naravno da nije teško zamisliti kakvo je bilo njegovo opšte muzičko znanje. Jednom je nekom prijatelju rekao kako veruje da bi s lista mogao odsvirati sve što je ikad napisano. Međutim klavir se za njega suviše kasno pojavio - kao i za Hendla i Skarlatija. Čembalo, klavikord, orgulje - to su bili instrumenti sa klavijaturom ove trojice velikana. ...
... Verovatno je J.S. Bah postavio osnovne principe modernog prstoreda. Do tog vremena, palac i mali prst desne ruke jedva da su se upotrebljavali. Skala za desnu ruku svirana je nagore sa trećim i četvrtim prstom, a nadole drugim i trećim. Palcem i kažiprstom su svirane skale za levu ruku. Izgleda da je Bah prvi dozvoljavao da se palac podmeće pod ostale prste, ili su bar njegove teorije o ovome prvi put privukle veću pažnju. ...
... Treba naglasiti da se J.S. Bah i dalje mnogo oslanjao na staru tehniku - prst preko prsta. U nekoliko primera prstoreda koje je za sobom ostavio (možda svega stotinak taktova) stalno prebacuje treći prst peko četvrtog u desnoj ruci. Takav prstored neminovno dovodi do izvesnih ritmičkih neravnina, koje znalci nazivaju "neujednačeni ritam". I pored svega, izgleda da je Bah prvi počeo da u velikoj meri upotrebljava palac. S podsmehom je govorio svojoj deci kako je u mladosti slušao velike pijaniste koji su upotrebljavali palac samo kada je to zahtevao veliki raspon. Pomogao je da se ovo ispravi i njegovi principi su u Nemačkoj bili poznati kao "Bahov prstored". ...